Da bi došli do zaključka da li nam novčanik sa RFID zaštitom funkcioniše moramo prvo znati šta je to je RFID zaštita? RFID je skraćenica od „radio-frequency identification“ što u prevodu znači identifikacija putem radio-frekvencije. Jednostavno objašnjeno, ova tehnologija zahteva dve komponente: RFID tag/karticu koje u sebi sadrže integrisano kolo i antenu (sa kodiranom digitalnom informacijom) i čitač koji putem radio talasa „čita“ informaciju sadržanu u tagu.
Primena RFID Zaštite
Ova tehnologija pronašla je svoju primenu u raznim ljudskim delatnostima. Praćenje inventara, predmeta i ljudi, kontrola pristupa, identifikacija, prevencija falsifikovanja itd. Na kraju, ova tehnologija se poslednjih godina koristi za plaćanje uz pomoć platnih kartica. Prednost ovakvog vida plaćanja je skraćeno vreme obrade, jer kupac samo treba da prisloni karticu na aparat i novac se skida sa računa. Sa druge strane, plaćanje sa karticom koja nema RFID tehnologiju, kada kupac uglavnom daje karticu prodavcu koji karticu ubacuje u aparat (kartica sa čipom) ili provuče kroz aparat (kartica sa magnetnom trakom) pa kupac kuca svoj PIN kod ili potpisuje odsečak, pa samim tim taj postupak traje duže. Za razliku od običnih kartica gde se uvek traži PIN kod ili potpis, kod korišćenja beskontaktnog plaćanja (RFID) on se ili ne traži ili se traži ukoliko je suma veća od one koju je propisala banka.
Potreba ili ne?
Novčanici, torbe, jakne i sl. koje u sebi sadrže RFID zaštitu postali su popularni u poslednjih nekoliko godina, ali postoji pitanje da li je ta popularnost opravdana ili ne? Ako pratimo strane forume dolazimo do različitih pa i kontradiktornih zaključaka. Po nekim izvorima ovakvi proizvodi su nepotrebni a po drugim pak odličan način zaštite.
Međutim, moramo imati u vidu da izvori koji potiču iz SAD jedan od razloga za nepotrebnost osa RFID zaštitom navode sve manji broj platnih kartica sa ovom tehnologijom. Upravo iz bezbednostnih razloga mnoge banke u SAD prestale su da izdaju ovakve kartice. Kada se pogledaju sume novca koje se godišnje u SAD prebace korišćenjem platnih kartica sa RFID tehnologijom ona je mnogo manja nego sa običnim karticama ili putem ApplePay-a.
U Srbiji, sa druge strane, ovakve platne kartice veoma su popularne. Većina banaka ih ima i nema potrebe za zahtevom za ovakvom karticom, već se ona izdaje automatski.
U svemu navedenom, može se doći do zaključka da je krađa novca/informacija/identiteta sa kartica ili tagova sa RFID tehnologijom teoretski moguća ali da vidimo sada razloge protiv.
Postoje razne teškoće ako bi se određena informacija „skinula“ sa taga ili kartice (ili novac). Prvo, RFID čitač bi morao da se prinese blizu same kartice. Dalje, većina banaka ima SMS sistem koji obaveštava korisnika kartice o prenosu sredstava. Takođe, većina banaka ima pravilo da prenos svake sume veće od one koju je banka odredila, zahteva unos PIN koda. Ova suma se uglavnom kreće od 2000-4000 dinara, ali je ona promenljiva.
Sa druge strane ništa od navedenih poteškoća nije nesavladivo. SMS poruke neke banke ne šalju za sume ispod 1000 dinara. Sa druge strane čak i da se SMS obaveštenje dobije, novac je već skinut.
Jakne, torbe i novčanici sa RFID zaštitom uglavnom koriste sistem sličan Faradejevom kavezu. Ovde se prostor štiti tako što se ograniči sa nekim provodljivim materijalom i tako blokira spoljašnje statičko električno polje. Platne kartice u sebi nemaju napajanje i da bi preneli informaciju koju saadrže potrebno im je spoljašnje električno polje koje se ovim načinom blokira.
Naravno, ovi predmeti sami po sebi ne mogu nam pružiti 100% zaštitu. Najveća zaštita informacija koje se nalaze na kartici jeste naše odgovorno ponašanje. Takođe, ni svi proizvođači ovih predmeta koji pružaju RFID zaštitu nisu isti i ni zaštita im nije na istom nivou. Iz tog razloga, nošenje novčanika sa RFID zaštitom nije i ne sme biti samo po sebi dovoljno. On može biti samo jedno pomoćno sredstvo u zaštiti naših informacija i novca.
